Гинеколошки карциноми представљају значајан здравствени проблем, али је важно знати да се код појединих врста рака правовременим прегледима и одговарајућом превенцијом може значајно смањити ризик или болест открити у раној фази, када су могућности лечења много боље, наглашава др Владимир Андрић, начелник Службе за гинекологију и акушерство Здравственог центра Шабац.
Међу најчешће гинеколошке карциноме убрајају се рак грлића материце, карциноми ендометријума, јајника, вулве и вагине. Код првог наведеног, превенција има посебно велики значај, а Здравствени центар Шабац у сарадњи са окружним Заводом за јавно здравље спроводи акцију имунизације против хуманог папилома вируса (ХПВ) који је у већини случајева одговоран за настанак овог обољења.
– Најважнији фактор у настанку карцинома грлића материце је дуготрајна инфекција високоризичним типовима хуманог папилома вируса. Због тога су ХПВ вакцинација и редовни гинеколошки прегледи важан део превенције. У почетној фази рак грлића материце често не даје никакве симптоме. Касније се могу јавити крварења након сексуалног односа, крварења између менструација или након престанка менструација, неуобичајен вагинални секрет и болови у малој карлици. Управо због тога жена не би требало да чека појаву симптома да би отишла на преглед – каже др Владимир Андрић.
Карцином ендометријума, односно тела материце, најчешће се испољава абнормалним крварењем. Посебно је важно обратити пажњу на свако крварење након менопаузе, али и на неуобичајено обилне или нередовне менструације код жена које још имају циклус, упозорава др Андрић. Гојазност, шећерна болест, одређени хормонски поремећаји могу повећати ризик. Свако неуобичајено крварење захтева гинеколошку процену.
– Карцином јајника представља посебан изазов јер у почетку често нема карактеристичне симптоме. Тегобе могу бити неспецифичне: надутост, осећај притиска или бола у стомаку и малој карлици, брзо засићење при јелу, промене у пражњењу црева или учестало мокрење. Проблем је што се овакви симптоми често приписују пробавним или другим мање озбиљним тегобама. Ако су нови, упорни и неуобичајени, потребно је обавити преглед. Код карцинома вулве и вагине могу се јавити раница која не зараста, промена боје или изгледа коже, свраб, пецкање, бол, крварење или промена која се постепено увећава. Свака промена која траје дуже време треба да буде прегледана – закључује др Владимир Андрић.
У Служби здравствене заштите жена Здравственог центра Шабац, током прошле године обављено је 9.490 превентивних гинеколошких прегледа. Од овог броја код, чак, 83 пацијенткиње утврђено је да су позитивне на хумани папилома вирус који је узрочник рака грлића материце. Дијагноза ове болести током 2024. године постављена је код 25 Шапчанки, а три су преминуле.
Као најефикаснија превенција рака грлића материце, препоручује се вакцинација против ХПВ–а у најранијем узрасту, односно пре ступања у сексуалне односе. Од половине 2022. године, када је у Србији почела бесплатна имунизација овом вакцином, па до 31. августа ове године, у Шапцу је деци од 9 до 19 година апликовано 1.959 првих доза, а укупно је дато 4.386 доза деветовалентне вакцине Гардасил 9.
Иначе, септембар се широм света обележава као Месец свести о гинеколошким карциномима, са циљем да се јавност упозна са значајем превенције, раног откривања и правовременог лечења ових малигних обољења.
ГИНЕКОЛОШКИ ПРЕГЛЕД НЕ СМЕ ДА БУДЕ ОБАВЕЗА, ВЕЋ УЛАГАЊЕ У ЗДРАВЉЕ ЖЕНЕ
– Најважнија порука је једноставна: не чекати да се појаве озбиљни симптоми. Крварење након менопаузе, крварење након односа, неуобичајен вагинални секрет, упоран бол или надутост и друге нове тегобе нису разлог за панику, али јесу разлог за преглед.Рано откривање често прави кључну разлику у даљем лечењу. Гинеколошки преглед не треба посматрати као обавезу коју треба „одрадити“, већ као улагање у здравље жене – истиче др Владимир Андрић.
ШТА ЖЕНА МОЖЕ ДА УРАДИ?
Превенција не значи само један преглед годишње. Она подразумева комбинацију неколико поступака:
• редовне гинеколошке прегледе и скрининг грлића материце према препорученом програму;
• ХПВ вакцинацију, која представља важну заштиту од инфекције типовима ХПВ-а који могу довести до рака;
• одговорно сексуално понашање и коришћење кондома, који смањује, али не елиминише ризик од ХПВ инфекције;
• одржавање здраве телесне тежине, физичку активност и избегавање пушења,
• обраћање пажње на неуобичајене симптоме и њихово правовремено пријављивање лекару.
Посебно треба нагласити да редован гинеколошки преглед није само ПАПА тест. У зависности од животног доба, симптома и фактора ризика, лекар може препоручити ПАПА тест, ХПВ тест (цервикални брис ПЦР) , гинеколошки ултразвук или друге дијагностичке процедуре.